Vezba

Lorem Ipsum

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Aenean neque mauris, lobortis non ligula non, faucibus vehicula lorem. Proin vehicula, nisl id porta aliquet, tellus quam interdum risus, et sodales ante massa vitae tortor. Nulla nec leo vitae turpis commodo vulputate a vitae leo. Nam accumsan, arcu convallis dictum eleifend, turpis nunc accumsan nunc, at porta nisl mauris non nunc. Nam pulvinar, tellus vitae fringilla feugiat, erat tellus porta purus, in tempor massa purus feugiat risus. Donec eu vulputate ipsum. Sed commodo orci aliquet suscipit bibendum. Pellentesque vel leo cursus, placerat leo sit amet, venenatis tortor. Quisque vehicula mi nec lorem consequat maximus.
Nullam consectetur velit ligula, hendrerit commodo ante vehicula nec. Suspendisse potenti. Nullam auctor a nulla malesuada pulvinar. Phasellus eu metus nec neque mollis commodo. Ut gravida sem non sapien imperdiet laoreet. Phasellus tempus felis vitae tellus finibus iaculis. Vestibulum at turpis in lacus pellentesque facilisis. Morbi eu turpis mattis, accumsan diam eu, mollis orci. In hac habitasse platea dictumst. Nunc vel ante faucibus, mattis augue sed, condimentum libero. Morbi eu mi non orci malesuada dignissim. Nam accumsan mauris vitae tellus scelerisque, nec accumsan odio lacinia. Mauris lacinia tortor non velit varius pulvinar.

Brod

MIROSLAV ANTIĆ-BIOGRAFIJA

Мирослав Мика Антић (Мокрин, 14. март 1932 — Нови Сад, 24. јун 1986) био је српски песник.

 У родном Мокрину похађао је Основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду.

 Живео је у Новом Саду. Пре него што је постао познат бавио се разним пословима - био је морнар, радио је у луткарском позоришту.

 Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.

Miroslav Mika Antić - O meni se najlepše brinu oni koji me ostavljaju na...

MIT O PTICI

                                         MIT O PTICI                                        Ko u ramenima oseća zemljinu težu kao prikriveni bol, pripada potomstvu onih što su u drevna vremena znali za veštinu lebdenja: onoj potpuno drukčijoj vrsti naših predaka, ne ovih što nas dosežu krvlju iznutra, već nekih prozračnih što nas dotiču samo spolja usnama zlatnim kao večnost. To je taj rodoslov od kojeg smo nasledili neizlečivo mučenje da mislimo. I u amanet dobili zenicu što ne sabira i ne odašilje utiske, nego je čulo sa iskustvima jednog sutra. Jedno je: gledati vidom, a drugo: videti vid.

LINK BIOGRAFIJE:https://sr.wikipedia.org/wiki/Мирослав_Антић